Иако интересовање за археологију датира још с краја XIX века, када је професор чачанске гимназије Сима Тројановић организовао прва истраживања праисторијских тумула и прикупљање предмета са локалитета из околине Чачка, стручни рад је заправо започео тек након оснивања музеја у Чачку и запошљавања првог школованог археолога Милене (Ђукнић) Икодиновић 1955. године. На тај начин се отпочело са систематским и стручним евидентирањем и истраживањима археолошких локалитета, као и прикупљањем, систематизовањем и излагањем грађе. Врло успешан рад одељења наставили су и: Лидија Никитовић (1982-2005), Оливера Марковић (1982-1997), Дејан Радичевић (1999-2002), Катарина Дмитровић (од 2001) и Александа Гојгић (од 2006).

У протеклих 65 година рада музеја формирана је богата и разноврсна археолошка збирка, подељена у три целине: праисторијску, античку и средњовековну збирку. У репрезентативне примерке из праисторије треба свакако убројати веома ране гвоздене налазе из Мојсиња и луксузне комаде из Атенице, док се у античкој збирци издвајају корпус епиграфских споменика као и налази из касноантичке некрополе у Чачку. Треба истаћи и рановизантијско налазиште Градина на Јелици, где је обимно испитана сакрална и профана архитектура и откривени бројни покретни налази. Из средњовековне збирке свакако треба нагласити наушницу из Коштунића и прстен Николе Косијера.

Досадашња археолошка истраживања пружила су релативно јасну и континуирану слику културног развоја ове територије од најстаријих фаза неолита до краја средњег века. Посебно се могу издвојити истраживања хумки (тумула), који представљају типичну погребну конструкцију током бронзаног и гвозденог доба на једном широком простору коме припада и Западна Србија. Кнежевске хумке у Атеници из периода старијег гвозденог доба, обезбедиле су да Чачак постане врло препознатљив на археолошкој мапи Европе.

Током протекле деценије рад одељења је био у највећој мери усмерен ка истраживању локалитета и грађе из праисторијске и античке прошлости града и околине. Посебно су значајна истраживања на локалитету Порта Цркве Успенија Пресвете Богородице на периферији града, захваљујући проналаску касноантичког маузолеја са изузетно богатом клесаном декорацијом, око кога је настала некропола биритуално сахрањених покојника. Ова обимна истраживања резултирала су тематском изложбом Касноантичка некропола у Чачку 2009. године. С друге стране, низ чланака као и три монографије (Епиграфски споменици из Чачка и околине, Римске терме у Чачку и Некрополе бронзаног доба у регији Чачка), пружили су систематизовану и стручно обрађену грађу из праисторијске и античке збирке и омогућили њену приступачност стручној и широј јавности.

Планови за рад у наредном периоду се свакако односе на наставак досада започетих активности, посебно детаљног рекогносцирања подручја и испитивање угрожених локалитета, као и обогаћивање, стручно одржавање збирки и увођење савремених музеолошких концепција.

Запослени:

Kataрина Дмитровић
katarina.dmitrovic

Александра Гојгић
agojgic