Конак господара Јована Обреновића подигнут је 1835. године у стилу оријентално–балканске архитектуре карактеристичне за први период владе кнеза Милоша. То је зграда правоугаоне основе, асиметричног типа, са испадом и диванханом над улазом. Високи подрум са засебним улазом озидан је каменом, са таваницом од дрвених греда између којих су убачени шашовци. У приземљу се осим хола налазе још три просторије, од којих једна има богато декорисану пећ. Спратни део грађевине, до кога води дрвено степениште, служио је за становање и пријем гостију. Већина соба има декорисану таваницу.

Конак су саградили мајстори "гоге", зидари из јужне Србије. Надзиратељ градње био је Јосиф Добровић. Конак је почео да се гради у марту, а био је завршен већ у септембру 1835, када је Јован Обеновић набављао стакла за прозоре и алке за врата и долапе. Изнад улаза на југоисточној страни, измеду два прозора, насликан је грб генерала Јована Обреновића, команданта Моравско-подрињске војне команде. Претпоставља се да је грб радио Урош Кнежевић, мада има индиција да је аутор грба Јанко Михаиловић Молер, живописац из Негришора (Драгачево).

Породицу Јована Обреновића, рођеног брата кнеза Милоша, "у дворцу новом" први је посетио барон Август фон Хердер октобра 1835. године. У исто време прота Јанко Михаиловић-Молер радио је "шалукатре" и завршавао молерске радове "јошт да обоји троја врата". Господар Јован Обреновић кратко је живео у свом конаку. Са осталим члановима владарске породице отишао је 1842. године и више се није враћао у Чачак. После тога у конаку је било смештено Окружно начелство, затим жандармеријска чета, потом школска поликлиника. Од 1953. у њему је стална поставка Народног музеја у Чачку.

Данас је конак Јована Обреновића из 1835. године најстарија стамбена зграда у Чачку, која је током свог постојања претрпела многе измене и преправке. Конак је оштећен приликом бомбардовања Чачка 1941, а велики конзерваторско–рестаураторски радови предузети су 1950–1953. године. Конак је поново обнављан 1972–1974. године, када је добио данашњи изглед. Препокривање зграде извршено је још у два наврата (1997, 2006).

Конак Јована Обреновића проглашен је 1979. године за културно добро од великог значаја.