Господар Јован Обреновић, дивизиони генерал, командант Моравско–подринске војне области рођен је 1786. године у Средњој Добрињи, као средњи брат Милоша Обреновића. Учествовао је у Првом и Другом српском устанку.

Уочи скупа у Такову поводом организовања Другог српског устанка, 22. априла 1815. године растерао је турске порезнике у селу Коњуши. Од 25. априла држао је под опсадом Чачак. На почетку битке командовао је коњицом, а у мају целокупним српским снагама на положајима око града. После победе на Чачку одвео је војску да опседа Ужице.

Током преговора са Турцима у Цариграду 1816. године, Јован Обреновић се налазио на челу српске депутације. Кнез Милош га је именовао за кнеза Рудничке, а од 1832. под његову управу стављена је и Пожешка нахија. У Чачку је саградио цркву Св. Ђорђа око 1820, а конак 1835. године. У селу Брусници код данашњег Горњег Милановца подигао је цркву Св. Николе 1837. године.

После буне из 1842. године прешао је у Аустрију. Умро је у Сремским Карловцима 1850. године.