У оквиру палеонтолошког одељења налазе се најстарији предмети музејског фонда. Прву природњачку грађу похрањује Станко Холечек 1952. године приликом оснивања Народног музеја. Мало касније, 1958. године када су започети први радови археолошког одељења указала се и потреба за првом палеонтолошком анализом коју је урадио Милорад Б. Павловић из Геолошко-палеонтолошког завода Универзитета у Београду, а на предлог Милене Ђукнић, кустоса чачанског Народног музеја. Музеј је тада добио прву збирку сисарске фауне из Атенице где су одређене три сисарске врсте: Canis familiaris Linne, Sus scrofa ferus Linne i Bos primigenius Boj. У музеју тада није било школованог кадра за ту област да би у наредном периоду одредио смернице развоја палеонтолошке збирке па је и због тога изостао континуирани развој. Деценијама ова интересовања нису имала настављача и палеонтолошки предмети били су производ само случајних налаза и појединачних поклона све до 2010. године када Делфина Рајић, директорка Музеја оснива Палеонтолошко одељење. Доласком Бињане Чкоњевић, првог палеонтолога почиње са радом и палеонтолошко одељење. Рад кустоса овог одељења заснива се на истраживању палеонтолошких локалитета, прикупљању и чувању природњачке грађе, реконструкцији палеоколошких и палеоклиматских услова на основу фосилних заједница, детерминацији и систематизацији како палеонтолошког тако и минералошко-петролошког материјала и проучавању геоморфолошких карактеристика датих подручја.

Палеонтолошкој збирци прикључен је и фонд Катице Пауновић, разнородан палеонтолошки материјал од трилобита, граптолита, амонита, мезозојских шкољки, лумакела фосилних неринеа, хипурита што чини збирку разноврсијом. Народни музеј 2011. године добија на поклони значајну збирку минерала од господина Петра Урошевића, дипломираног инжењера рударства у пензији. Најинтересантнији примерци су минерали кварца, аметиста, калцита, антимонита, разних друза калцита, пирита,сфалерита и родохрозита.

Предмети који привлаче велику пажњу посетилаца су остаци квартарних сисара: део лобање и рогови степског бизона, зуби мамута, зуби пећинског медведа и лобања џиновског јелена.

Циљ палеонтолошког одељења је да се популаризују и промовишу објекти геонаслеђа са циљем да се приближи и упозна геолошка историја Чачка и околине као део наше природне и културне баштине.

Запослени:

Биљана Чкоњевић, дипл. инж. геол., палеонтолог
biljanackonjevic