Библиотека музеја у Чачку сврстава се у специјалне библиотеке код које је садржај условљен заступљеним струкама у установи са израженијом тематиком на област историје. Иако нема читаоницу, приступ сарадницима, истраживачима и студентима увек је био омогућен бесплатно.
Прве књиге инвентарисане су тек априла 1968. године. Наслови су пажљиво бирани и већином куповани, спорадично добијани поклоном. Размена почиње седамдесетих година а условљена је појавом Зборника радова (до сада је изашло 44. броја) и објављивањем публикације Атеница (М. Ђукнић, Б. Јовановић, 1966). Епохалност налаза илирских кнежевских некропола заинтересовала је стручну јавност у региону и ван граница земље, па су понуде за размену стизале из угледних установа Европе. Без званичног радног места, библиотека се развијала током времена. Запослени су наизменично водили инвентар, рађена је и каталошка обрада књига, успостављена је размена у земљи и у иностранству, као и смештаја књига по систему numerus curens. Деведесетих година, увођењем санкција нашој земљи, значајно се осетио пад размене са иностранством.
После скоро 45 година од оснивања установе, ово одељење је добило једно радно место (књижничар са положеним стручним испитом у НБС). Препоруком надзора из матичне библиотеке у Чачку, Библиотека је уведена у Регистар библиотека са 4886 инв. јединица и 425 наслова часописа, након чега се приступило обимном послу раздвајања инвентара часописа и књига путем реинвентара истих, отварање картотеке часописа, каталошка обрада по савременим прописима, установљен је Пословник о раду. Од 2007. године започета је електронска обрада књига у библиотечком програму НИБИС. До сада је на овај начин обрађено 3550 јединица (монографских публикација), а запосленима је омогућено претраживање истих. Раније урађен лисни каталог је и даље у употреби.
Због ограниченог простора за смештај књига (око 60 м2) посебна пажња се посвећује одабиру потребних наслова. Просечан годишњи прилив је од 300-500 књига и часописа. Фонд располаже са око 11 000 књига и каталога и око 565 наслова периодике у око 9 000 свезака од чега је знатан број иностраних, где је највише заступљена археологија. Већ дужи период постоји контиунирана размена са готово свим сродним установама у земљи и око 70 установа у иностранству, захваљујући понуди сопствених издања. Фонд је попуњен готово 100% у штампаном облику са омогућеном позајмицом из других библиотека.
И поред присутних нових медија који омогућују савремене начине приступа информацијама, књига је незаменљив и омиљен начин за нова сазнања. Напредни пут развоја био би потпуни електронски каталог књига и периодике са могућим претраживањем и ван установе, читаоница са интернет услугом за онлајн публикације, као и истицање наслова периодике на сајту установе.