Упади Словена и Авара у VI и VII веку бивали су све чешћи, а њихов боравак на византијској територији све дуготрајнији. С обзиром да се у историјским изворима наши крајеви у ово време помињу само сумарно, а материјални остаци нису за сада откривени, можемо само претпоставити да се коначно насељавање није догодило пре почетка VII века. Најстарији откривени трагови Срба на овим просторима потичу са локалитета Кулине под Кабларом. Украшени керамички судови, малобројни предмети свакодневне употребе, без сачуваних остатака архитектуре, указују да је ово скровито узвишење изнад тока Западне Мораве, коришћено као насеље још у периоду X – XI века.

У поставци посвећеној каснијим фазама средњег века налазе се предмети којима се документује свакодневни живот и духовна култура српског средњовековног становништва. Приказани налази накита из некропола на термама у Чачку и Мрчајевцима и оставе новца из Заблаћа и Коштунића сведоче о начину украшавања односно економским могућностима ових популација. С друге стране, офанзивно (мачеви, буздовани) и дефанзивно (панцир кошуља) оружје ближе илуструје средњовековни начин ратовања. Привредне активности које се тичу експлоатације и прераде руде на планини Рудник представљене су карактеристичним металним алаткама.