Неолит или млађе камено доба представља у историји, уметности и друштвено-економским односима једну од најважнијих етапа у развоју људског друштва и цивилизације. У достигнућа која ће суштински одредити њен карактер, осим глачања каменог оруђа, пресудни су израда грнчарије од печене земље, припитомљавање животиња, култивисање тла, што је имало за последицу прелазак на седелачки начин живота, нову друштвену организацију и нову религијску свест.

На ширем простору централног Балкана, као и у овом делу Западне Србије, развиле су све две значајне, сукцесивне културе назване према епонимним налазиштима: старчевачка (6200. до 5300. године пре нове ере) и винчанска (5300. до 4200. године пре нове ере). У чачанском крају истражено је неколико локалитета из различитих фаза млађег каменог доба. Неки од њих су сведоци да је наша територија била насељена од самих почетака неолита (Црквине у Миоковцима, Баковача у Остри). Старија неолитска насеља обично су без хоризонталне и вертикалне стратиграфије што представља последицу релативно кратког задржавања на једном месту. Насеља винчанске културе, нарочито њене млађе фазе (Трсине у Горњој Горевници, Виногради у Риђагама) била су дуготрајнија и садржавала више развојних фаза.

Живот локалних заједница старијег каменог доба илустрован је различитим предметима утилитарног карактера, као што су коштане и камене алатке, кухињско и стоно посуђе. Развијена духовна култура документована је налазима култних фигурина и посуђа ритуалне намене начињеним од печене земље.