У својој тежњи да продре на исток и овлада новим територијама, Римска империја је почетком I века нове ере запосела и просторе дубоко у унутрашњости Балкана. Последица њиховог боравка је романизација локалног становништва, успостављање римске културе и администрације у многим видовима живота. О овом раздобљу сведоче многи споменици у самом Чачку и његовој околини, где можемо издвојити римске терме (једне у центру Чачка, а друге у Бељини), које својим просторним решењима у скромном облику подражавају класичне римске узоре. Начин изградње и систем подног грејања (hipocaustus), само су један од показатеља познате потребе Римљана за луксузом, која није могла бити заобиђена и на овим релативно удаљеним просторима.

Успостављена је путна мрежа и формирана су насеља. Повољни климатски услови и плодно земљиште учинили су да се у току III и IV века у широј околини Чачка образују бројна пољопривредна имања са пратећим објектима (villae rusticae). Сматра се да је на простору савременог града постојало је сеоско насеље типа vicus. Сакралним објектима припада једна гробна меморија истражена на локалитету Чуљевина у Пријевору, настала почетком V века.

Тумачењем епиграфских споменика стечена су нова сазнања о античком периоду у овим крајевима. Један почасни споменик - ара, пронађен у порти чачанске цркве, својим натписом потврђује да је ова област у III веку нове ере заузимала периферне области провинције Далмације према Горњој Мезији. На споменицима из Чачка до сада су евидентирана и два конзуларна бенефицијара, што указује на постојање бенефицијарне станице (пункт за убирање пореза) на овој територији.

Највећи део поставке античког доба заузимају налази из времена касноримског периода – оквирно од краја III до почетка V века. Старији период од краја I до краја III века презентован је случајним налазима (бронзане фибуле/копче за одећу, фигурина Меркура, остава новца из Горачића) и каменим споменицима са натписима. Живот у касној антици за који постоји највише поузданих података представљен је керамичким, металним и коштаним налазима са терми у Чачку и Бељини, односно пољопривредног имања у Пријевору. Начин сахрањивања у истом периоду илустрован је реконструкцијом гробне покривке са касноантичке некрополе у Порти цркве Успења Пресвете Богородице у Бељини и налазима стакленог посуђа и алатки из гробнице са локалитета Чуљевине у Пријевору.