Припреме за рат са Турском 1876. на Западно – моравском правцу почеле су извођењем обимних инжињеријских радова на утврђивању границе на Јавору. Ратним планом било је предвиђено да се предузме снажна офанзива према Сјеници и Бијелом Пољу и споји са црногорском војском. Пошто је саопштена кнежева прокламација за рат Ибарска војска концентрисала се на Јавору јужно од Ивањице. У њеном саставу налазиле су се Чачанска, Рудничка, Ужичка и Шабачка бригада и Добровољачки кор.

Главна колона Ибарске војске доживела је неуспех у фронталном судару са Турцима на Калипољу. У борби 6. јула 1876. пало је много официра и војника, а четовођа Лазар Мирковић преотео је из руку Турака заробљену заставу Моравског батаљона. Помоћна колона ослободила је Рашку, а један одред Ибарску клисуру према Косовској Митровици. На Јаворском фронту борбе су продужене у пограничној зони заузимањем турских положаја на Осман-пашиној караули, Васиљевића кули и Сувом Рту. У августу и почетком септембра 1876. Турцу су после жестоких борби потисли српску војску на кушићске положаје, али због њихове дубине даљи продор је заустављен. Поражени су на Чемерници и Погледу. Српска офанзива за ослобођење Јавора угасила се погибијом мајора Михаила Илића 5. септембра 1876. Пошто се фронт на Јавору стабилизовао Чачанска бригада I класе упућена је на главни фронт.

У Другом српско-турском рату Јаворски корпус имао је дефанзивну улогу. Заузео је Кладницу и изашао на реку Дежевку. Чачанска бригада I класе налазила се у саставу Ибарске дивизије. После заузимања Прокупља и Куршумлије учествовала је фебруара 1878. у борбама на Самоковским положајима.

Почасна сабља генерала Косте Протића, главнокомандујућег у рату 1876-1878. најупечатљивији је и веома редак предмет којим се презентује друга половина 19. века и ратови за национално ослобођење Србије.