У античкој збирци Народног музеја у Чачку чува се изузетан римски споменик – вотивна ара из Јездине, израђена од жућкастог пешчара (Инв. бр. А II /24). Овај жртвеник, стар више од 1.800 година, сведочи о верским обредима и ритуалима који су се одвијали на простору чачанског краја у римско доба.

Ара је откривена средином XIX века и у једном периоду је служила као часна трпеза у сеоској капели на гробљу у Јездини, пре него што је пренета у Музеј. Први ју је објавио Јанко Шафарик 1865. године, забележивши и предање да потиче са Градине на Јелици. Иако ово порекло није са сигурношћу потврђено, споменик представља један од најзначајнијих римских налаза у овом делу Србије.

На предњој страни аре уклесан је натпис који открива да је жртвеник подигао Ливије Матерно, центурион VIII добровољачке кохорте, у част Јупитера и Генија места, 197. године нове ере. Бочне стране споменика крију посебну „тајну“ – рељефне представе крчага и плитке посуде са дршком.

Ове посуде нису декоративни детаљи. Напротив, оне представљају важан елемент римског ритуала. Реч је о комплету који се користио за прање руку пре оброка, погребних даћа или чина жртвовања. Слуга је поливао воду из крчага, док се вода сливала у посуду са дршком – чин који је симболизовао телесну и ритуалну чистоту.

Слични прикази познати су са римских надгробних споменика, новца и жртвеника широм Царства, нарочито у западним провинцијама и областима са снажним келтским утицајем. Њихово присуство на ари из Јездине сведочи о строгом поштовању римских религијских правила и жељи да се жртва принесе „по свим прописима“, како би молитва божанствима била услишена.

Тако нас овај камени жртвеник не упознаје само са именом римског војника и божанствима којима се молио, већ и са детаљима свакодневних и светих ритуала, откривајући једну од многобројних тајни прошлости коју чува Народни музеј у Чачку.