Аутори: Александра Гојгић и Вујадин Вујадиновић
Реализација: ArheoData
Римски времеплов нас враћа у доба Римског царства, у време када је на месту данашњег Чачка постојало античко насеље – важна путна станица на источној граници провинције Далмације са Горњом Мезијом, на раскршћу путева који су повезивали рударске области планине Рудник и Ибарску долину. Управо такав стратешки положај у оквиру Римске империје у великој мери је одредио даљи развој и значај овог простора.
Епиграфски споменици, односно натписи откривени на овом подручју, а који потичу из II и III века, сведоче о постојању станице државних службеника – бенефицијара – у Чачку или његовој непосредној околини. Њихова дужност била је надзор путева, транспорта робе и безбедности саобраћаја, при чему су обављали и функцију неке врсте римске полиције. Током III века бенефицијари су имали и задатак прикупљања пореза од провинцијског становништва ради снабдевања војске. Натписи такође пружају податке о војним јединицама које су могле боравити на овом подручју, међу којима се издвајају кохорта II miliaria nova Delmatarum equitata (друга милијарија нова Делмата коњичка Друга милијаријска нова коњичка кохорта Делмата), као и једно одељење (вексилација) кохорте VIII voluntariorum civium Romanorum (Осма добровољачка кохорта римских грађана), које су највероватније након бенефицијара обезбеђивале шири простор Чачка. Ови натписи доносе драгоцене податке о војним заповедницима, цивилном становништву, припадницима витешког сталежа, као и о религијским веровањима, укључујући култове богова римског пантеона и египатских божанстава.
На простору ужег центра града, од почетка IV до прве половине V века, егзистирало је насеље чије се димензије и значај још увек само делимично могу сагледати. О значају Чачка у том периоду сведоче римске терме, односно мање купатило (балнеум), откривене у самом центру града. Оне представљају за сада једини конзервиран и презентован римски објекат на овом простору. Римска купатила била су једна од основних инфраструктурних грађевина у новоосвојеним областима Царства и била су нераскидиво повезана са хигијеном, здрављем, одмором, спортом, пливањем и друштвеним животом.
Као наратор Римског времеплова ненаметљиво се издваја Тиберије Клаудије Гал, истакнута личност са импресивном војном, а потом и цивилном каријером. Он је био Италик, односно припадник становништва пореклом са простора данашње Италије, чија је породица водила порекло из неког од приморских градова Далмације. Овај римски витез је, по ступању на власт цара Септимија Севера, у зениту своје каријере постао сенатор и управитељ више римских провинција, међу којима су Нумидија (област данашњег западног Туниса и источног Алжира) и Дакија (данашња Румунија). О његовој ранијој војној каријери сазнајемо из натписа који је посветио врховном римском богу Јупитеру, у време боравка у античкој претечи Чачка, када је као витешки трибун командовао помоћном (ауксилијарном) кохортом од 1000 војника Друге делматске кохорте у II веку наше ере.
Римски времеплов састоји се из два сегмента. Први је посвећен римским натписима на камену, односно епиграфским споменицима, представљеним кроз виртуелни лапидаријум (збирку камених споменика) откривених на територији коју покрива Народни музеј Чачак. Други сегмент обухвата 3Д реконструкцију чачанских терми – купатила из IV века наше ере, смештених између Лучне зграде и хотела „Београд“. Управо са археолошким истраживањима овог локалитета, спроведеним седамдесетих година XX века, започето је систематско откривање античког Чачка.