На почетку Другог светског рата Чачак је у априлу 1941. кратко време био седиште команде Пете армије. Авиони ратног ваздухопловства са аеродрома у Прељини бомбардовали су немачке нападне колоне на граници са Бугарском. Јединице 60. моторизоване дивизије заузеле су град 17. априла. Убрзо их је заменио 749. посадни пук и организовао окупациону управу.

После априлског слома Југословенске краљевске војске група официра се окупила у селу Брајићи и припремала оружане акције против окупатора. У припремама за устанак чланови КПЈ и скојевци организовали су прикупљање оружја, склањање пољопривредних производа и прве диверзије на путевима и пругама. На планини Јелици, код манастира Стјеника, 12. јула 1941. формиран је Чачански партизански одред "Др Драгиша Мишовић". Средином јула имао је преко 500 бораца. У околини су деловале и четничке јединице, од којих је најзначајнији Јелички четнички одред. Пошто су у септембру ослободиле Гучу и Горњи Милановац четничке и партизанске јединице су ушле у Чачак 1. октобра 1941. године. У граду су формирани заједничка команда места и Народноослободилачки одбор. Организована је привредна активност, саобраћај, трговина, новчани промет, рад здравствених установа, снабдевање избеглица и изгнаника. За одвијање социјалног програма расписан је зајам. У граду је излазио лист "Новости".

Октобра 1941. Чачански партизански одред је са четничким снагама учествовао у борбама за Краљево. После прекида опсаде почели су њихови међусобни сукоби. Од партизанске команде тражено је да се јединице, које су се бориле на политичкој основи, преформирају у четничке одреде, укину револуционарни органи власти и скину ознаке, које немају државна обележја, а затим је нападнут Чачак. У дводневним борбама 7. и 8. новембра град је одбрањен, а када су четници потиснути из Горњег Милановца, уследило је гоњење према Равној Гори. На преговорима у Чачку 20. новембра 1941. непријатељства су обустављена.

У Немачкој офанзиви против слободне територије Чачански партизански одред је разбијен. Под драматичним околностима из града је евакуисано око 300 рањеника. Немачки тенкови ушли су у Чачак 28. новембра 1941. и митраљирали његове улице. Штаб одреда и чланови окружног комитета са 250 бораца повукли су се до села Радобуђе, а по повратку на своју територију били потучени. У Санџак је одступила прва и друга Таковска и пета Љубићска чета и образовале Чачански партизански батаљон, јачине око 200 бораца. Он је 1. марта 1942. године ушао у састав Друге пролетерске бригаде.

Најважнији предмети су оружје учесника устанка 1941. године, али и предмети везани за смрт и страдањесрпског народа укљученог у партизански покрет.