Богородица Градачка: Манастирску цркву посвећену Богородици у Моравском градцу саградио је крајем XИИ века кнез Стефан Страцимир, брат Стефана Немање. Писани извори први пут је помињу 1207-1215. године. Сродство ктитора са родоначелником српског владарског дома обезбедило јој је статус краљевског манастира. Приликом реорганизације српске цркве између 1319. и 1321. године постала је седиште Градачке епископије. Богородичина црква доживела је у другој половини XИВ века темељну обнову. Поред ње се развило градско насеље, које се први пут помиње 1408. под именом Чачак. Седиште митрополита постала је средином XВ века. Митрополит Никифор даровао јој је 1454. године звона са натписом.

Розета са средњовековне цркве у Чачку: Средњовековна црква тешко је страдала за време турског освајања Србије. У првом турском попису Чачка 1476. године помиње се само имање манастира. Остатке цркве искористио је Хајрудин-Емин да на њима подигне "часну џамију" пре 1560. године. У следећој деценији смедеревски санџак бег Турали-бег завршио је грађевинске радове, саградио минаре и подигао мектеб у његовој близини. После Пожаревачког мира и пада северне Србије у аустријске руке 1718. Турали-бегова џамија у шанцу у Чачку била је враћена у цркву. Ваљевски епископ Доситеј Николић осветио је обновљени храм Успења Богородице 1723. године. Након Аустро-турског рата 1736-1739. Чачак је враћен под турску власт, шанац разрушен, а црква поново претворена у џамију.

За време борби за ослобођење Чачка у Првом српском устанку шанац је тучен топовима, па је џамија страдала. Претворена је у цркву, али је у њој до 1813. одржано само неколико богослужења. После пропасти устанка џамија је обновљена без минарета. У српском делу вароши кнез Јован Обреновић саградио је 1820. године Цркву Светог Ђорђа.

Потреба за реперезентативнијом катедралном црквом после избора Чачка за седиште Ужичке епархије у октобру 1831. године убрзала је доношење одлуке о уклањању исламских обележја са камене џамије. Обнова је завршена крајем лета. Освећење је извршио владика Никифор Максимовић са шест свештеника 6. септембра 1834. године и храм посветио Вазнесењу Христовом. Послови на изради иконостаса, започети 1841, успешно су окончани четири године касније. Велики иконостас чачанске цркве насликао је Живко Павловић, молер пожаревачки.

Чачанска црква је за време обнове 1856-1858. године добила барокне звонике. До краја XИX века на њој су још у два наврата извођени велики радови: 1882. препокривена је бакром, а 1895/96. реновирана. Данашњи изглед потиче из времена обнове изведене 1926-1929. године по пројекту архитекте Петра Поповића.