Збирку средњовековног накита чини укупно 108 предмета, који се чувају у археолошком одељењу Народног музеја Крагујевац, а на изложби је презентовано 92 експоната (наушнице, огрлице, привесци, дугмад, наруквице и прстење) који се датују од XI - XVI века.

Као женски накит у средњем веку највише су се цениле наушнице које су биле и најзаступљеније, чији је општи назив био обоци. Наушнице су ношене у ушима, а чешће због своје тежине, на капи или повезачи, или ушиване на траку. Док су огрлице биле врло богат и скуп накит па су зато сачуване у врло малом броју. Најређе су рађене од драгог камена, чешће бисера, сребра или злата. Као део огрлица, али и као самосталан средњовековни украс кориштени су привесци. Најчешћи привесак је био крст или драги камен. Привесци су израђивани од различитих материјала: драгог и обичног камења, злата, сребра, бронзе, бисера и др. Део накита који је украшавао и закопчавао одећу су дугмад или пуцад како су називана у средњем веку код Срба. Функционали део одела, као завршетак рукава, манжетни па тек онда као украс чиниле су наруквице. Наруквице из збирке рађене у римској традицији су од јефтинијих материјала (бронза, стакло), а која указују на традицију која је вероватно сачувана у старобалканском романизованом становништву. Као и у збиркама других Музеја, тако и у овој најбројнији тип накита чини прстење. Оно најречитије говори о самом власнику, може носити неки његов хералдички знак, омиљени украс, цитат из јеванђеља, поруку или лично име. Материјали од којих се праве су најчешће бронза, месинг, бакар и сребро.

Накит средњег века из збирки Народног музеја у Крагујевцу осликава две епохе средњовековне Србије - време Немањића и са њим развој и ширење државе на ове просторе, и време Лазаревића, и са њим процват градова и културе започет у XIV веку.