Током археолошких истраживања цркве у Саставцима, у засеоку Красојевци села Мајдан на Руднику, 1983. године откривен је масивни сребрни прстен тежак 27,3 g. Налаз потиче из периода интензивног привредног и урбаног развоја Рудника у средњем веку, када је ово подручје представљало значајан рударски, трговачки и политички центар, као и средиште развијених занатских делатности. Данас се прстен чува у средњовековној збирци Народног музеја у Чачку (Инв. бр. A III/44) и представља један од репрезентативнијих примерака примењене уметности у оквиру сталне поставке.

Прстен је пронађен унутар цркве, испод масивне камене надгробне плоче. Археолози су открили двоструку сахрану — два покојника била су сахрањена у истом гробу, али у различитим временским хоризонтима. Предмет је пронађен у испуни гроба и, по свему судећи, припадао је једном од сахрањених. На основу типолошких и стилских одлика, прстен се доводи у везу са непознатим рудничким властелином и највероватније je израђен у домаћој радионици као посебна наруџбина за угледног наручиоца.

Изузетна израда и уметнички квалитет указују на дело врсног мајстора. Прстен није служио као печат, већ као лични знак угледа и друштвеног статуса. Израђен је техником ливења, са орнаментиком изведеном у нијело техници. Његов здепаст облик носи обележја раносредњовековне примењене уметности, док форму дугује византијским и римским узорима. Српско порекло најјасније потврђују језгровит натпис угравиран на чеоној страни печатњака и богата декорација изведена техником ливења и нијела.

Прстен се састоји од полузаобљене карике која се у предњем делу шири у овални печатњак са стилизованим монограмом власника (НИКОЛА КОСНЬ). Испод печатњака налази се украсни преплет од једноструке траке, а испод њега појас од четири паралелне хоризонталне линије испуњене нијелом. Орнаментика се некада простирала дуж целе карике, али је делимично истрошена услед дуготрајне употребе. На горњем делу карике уочава се геометризовани флорални украс у виду листова и лозице, док је доњи део украшен пластично изведеном розетом у орнаменту двоструког преплета. Трагови нијело технике — црне инкрустације — данас су очувани углавном по рубовима карике.

Стилско-типолошка анализа упућује на датовање у средину XIV века. Овај налаз представља значајно сведочанство о високом нивоу занатске продукције у средњовековном рудничком центру, као и о друштвеном статусу његовог некадашњег власника, чији идентитет и даље остаје део музејске тајне.