Један од посебно интересантних предмета из етнолошке збирке Народног музеја у Чачку је споменар госпођице Катарине Пајевић. Она је била ћерка Јована Пајевића, тишлера, једног од оснивача столарског еснафа у Чачку и сестра Персе-Миме, супруге познатог чачанског књижара Исаила Петровића. Није се удавала, а била је позната шнајдерка чије су услуге користиле многе познате чачанке. Књига споменара је мањих димензија са богато украшеним корицама од браон коже, а затвара се патент затварачем од метала.

На 46 страна споменара сачуване су успомене на давно прохујало време, младалачке заносе и пријатељства са краја XIX и почетка XX века. Најстарији запис је из новембра 1894. године, а најмлађи из 1917. године.

Записе и цртеже у њеном споменару оставили су многи познати чачани и чачанке, међу њима и Драгослав, Сретен и Косара Кужељ (деца доктора Јарослава Кужеља), окружни инжењер Цветковић, судија М. Милићевић, Наталија Кривачићева, Станка Гавровићева, Каја Зега и многи други.

Посебно треба истаћи аквареле и цртеже Николе Зеге који је живео у Чачку и предавао у Гимназији геометрију, слободно цртање и краснопис. Он је своју комшиницу Кату нацртао као високу и витку госпођицу са шеширом и склопљеним сунцобраном, а испод цртежа записао:

Кад погледате слику ову
што представља, што је зову
комшиница, Каја - Ката - Катарина
што све шије до самог кринолина.