Археолошка ископавања у дворишту Музеја започета у оквиру програма „Град Чачак – Престоница културе Србије 2023. године“ непланирано су изнедрила један изузетан археолошки налаз. Истраживања су већ у самом старту показала да се испод данашњег дворишта Музеја, али и већег дела историјског центра Чачка, заправо налазе остаци римског зиданог утврђења. На основу положаја откривених бедема и морфологије терена приближно је одређен његов положај и претпостављен првобитни изглед. Анализом стратиграфије и покретних налаза закључено је да је каменом зидано утврђење настало крајем 2. или почетком 3. века. У изградњи је учествовала помоћна војна јединица Друга кохорта Делмата (cohors II milliaria nova Delmatarum equitata) која је бројала око 1000 војника.
Од краја 3. и почетком 4. века простор унутар и изван утврђења се реорганизује. Нивелишу се старије грађевине и подижу нове целине. Када се узме у обзир неколико већ истражених касноантичких објеката изван утврђеног простора, нпр. терме или складиште у дворишту Гимназије, стиче се утисак да је у то време дошло до врло обимног грађевинског замаха. Међутим, повремена разарања и насељавање новог становништва већ од половине 4. века утичу на преобликовање изгледа и функције старијих здања. Утврђен простор и насеље настало у његовој околини напуштају се у првим деценијама 5. века под снажним хунским притиском.
Римске рушевине су се користиле и током раног средњег века. Тада су делимично адаптиране и представљале су извор солидног грађевинског материјала. Открићем у дворишту Музеја, које је за Чачак али и за српску археологију од веома великог значаја, постаје јасно да је средњовековни назив насеља Градац настао на основу управо овог римског кастела, чији су поједини делови тада још увек били видљиви.