Приликом ископавања темеља стамбено-пословне зграде у центру Чачка, у делу између Господар-Јованове улице и Градског шеталишта, иза хотела Београд, у непосредној близини Дома културе и на око 200 м југо-југозападно од Народног музеја Чачак, откривени су остаци грађевине из римског доба, чији је назив остао одомаћен у стручним круговима и туристичкој мапи као Римске терме.
Након археолошких радова 1970. године којима су руководиле Милена Икодиновић и Обренија Вукадин, сараднице Народног музеја у Чачку и Завода за заштиту споменика културе из Краљева објекат је конзервиран, према пројекту Радослава Прокића. Истовремено терме су проглашене за споменик културе и налазе се под старањем Народног музеја у Чачку.
Ова грађевина је део већег комплекса из времена касне антике (IV и V века) који је заузимао простор данашњег центра Чачка.
Терме су се састојале од осам просторија које су оријентисане правцем исток – запад. Очувани део има димензије 22, 60 х 18, 45 м, односно површину од око 340 м2. У основи грађевине се налазе три низа просторија, од којих су северни и централни низ коришћени као просторије за пресвлачење, вежбаоница и купатило са хладном водом. Јужни низ просторија састојао се од одаја са врућим купатилом и сауном, односно нужником. Принцип по којим су терме саграђене је коришћење топлог вазуха за загревање базена са водом путем подног и зидног грејања.
Подови просторија терми које су загреване били су формирани над стубићима зиданим од опека. Вода је загревана путем ложишта са спољашње стране објекта, а потом је топао ваздух кружио испод подова базена и кроз шупље зидове терми. Кроз терме вода је спровођена керамичким цевима, док су за одвод биле коришћене оловне цеви.
Терме су изграђене од камена и опеке, имале су застакљене прозоре, док су подови поплочавани опекама специфичних облика који подсећа на лептира и у виду шестоугла. Зидови просторија били су фреско осликани, у виду бојених трака црвене, светло плаве и зеленкасто плаве боје.
Мали број налаза који се могу повезати са коришћењем терми карактеришу се керамичким и стакленим посудама, као и нешто накита од стакла у виду наруквица и перли.
Римско купатило у Чачку је саграђено крајем III и почетком IV века наше ере, да би потом у другој половини IV века биле обновљене и коришћене са истом наменом.
Након што су терме напуштене крајем истог века на истом простору је настало средњовековно насеље са гробљем.