Археолошко налазиште Соколица налази се на стеновитом узвишењу овалне основе испод западних падина планине Острице, у селу Остра. Позициониран надомак превоја преко гребена планине Остре, овај истакнути положај омогућавао је контролу трасе комуникације која је повезивала чачанску котлину и простор јужне Шумадије.

Ископавања овог локалитета изведена су у два наврата 1973. и 1977. године у организацији Народног музеја у Чачку и Завода за заштиту споменика културе из Краљева. Након стављања под заштиту закона 1974. године и конзервације Соколица је презентована као споменик културе.

Соколица је насељавана још од периода металног доба. Најстарије остатке представљају налази грнчарије из бакарног доба украшене у маниру карактеристичном за Криводол - Салкуца- Бубањ (2600 – 2000 год. пре н.е.) културни комплекс и културне групе Баден - Коцофени (2300 – 2000 год. пре н.е.). Трагови живота на Соколици утврђени су и током бронзаног (Ватинска култура 1700 – 1200 пре н.е.) и старијег гвозденог доба.

Највероватније негде крајем антике или у раном средњем веку овај уздигнути положај се утврђује каменим бедемима, на простору површине 65m х 35m. Утврђују се северна, североисточна, западна и југозападна страна - јужна и источна страна нису посебно биле утврђене пошто се на њима налазила литица. Ширина бедема је између 1,50 m и 2 m. Једним попречним бедемом дебљине 1,70 m простор утврђења подељен је на два дела, мањи, равнији – Горњи и већи али стрмији Доњи град. Од других елемената фортификације на североисточном углу делимично је откривена једна кула димензија 3 m х 3 m. На северозападном углу Горњег града са унутрашње стране уочава се објекат ромбоидне основе димензија 5,5 m х 4,4 m и зидовима дебљине 1,20 m, који би такође могао представљати кулу. Унутар Горњег града откривена су и три објекта димензија 5m х 4m са темељима зиданим од камена и блатног везива.

Најмлађе остатке представљају уломци керамичких посуда из периода X - XI века када се утврђени положај на Соколици поново користи.

Из рановизантијског периода одакле потиче највећи број налаза издвајају се бронзани новчић цара Анастасија I кован између 512 – 517. године, мања бронзана фибула, гвоздени кључ и кресиво опредељени у другу половину VI и почетак VII века.