Народни музеј Чачак је до сада организовао две репрезентативне изложбе у сарадњи са дугогодишњим руководиоцем истраживања, др Михаилом Милинковићем, које су пратили обимни каталози покретних археолошких налаза. У години када је Чачак понео титулу Националне престонице културе, представљена је изложба „На Јелици беше град“, која концепцијски доноси иновативан приступ презентацији локалитета Градина, са визијом његовог будућег развоја у археолошки парк применом савремених технологија. Сам локалитет се и данас налази у готово непромењеном природном амбијенту у односу на периоде свог историјског трајања. Током претходних деценија израђена су два елабората о уређењу Градине као археолошког парка, који су, нажалост, остали нереализовани и на нивоу идејних решења.
Изложба представља ретроспективу вишедеценијских археолошких истраживања, интерпретовану применом савремених технологија које оживљавају остатке прошлости, са јасним циљем да подстакну формирање будућег археолошког парка након више од четири деценије истраживачког рада.
Полазећи од чињенице да је археолошки туризам у свету све заступљенији, док се у Србији још увек налази у зачетку као специфичан вид туризма чији је циљ промоција културног и споменичког наслеђа, али и остваривање економске добити, неопходно је указати на значај адекватне презентације археолошких локалитета. Град Чачак поседује изузетно вредно археолошко наслеђе које захтева савремене и иновативне моделе интерпретације.
На локалитету Градина на Јелици, у периоду од VI до почетка VII века, егзистирало је градско насеље, за сада непознатог имена, које је представљало регионални центар шире околине савременог Чачка, на северној граници Источног римског царства. Археолошка открића бедема, кула, капија, сакралних објеката, резиденцијалних грађевина украшених архитектонском пластиком, као и складишта, радионица и развијеног система канализације, недвосмислено потврђују да је реч о урбаном центру – граду у пуном значењу те речи, какав у каснијим вековима затичемо у средњем веку. Овај, за сада анонимни град, са припадајућим некрополама, простирао се на површини од око 20 хектара.
Изложба је конципирана као целина подељена у три сегмента. Улазни део поставке чини својеврсни портал, формиран од два мермерна стуба, који симболично уводе посетиоце у причу о локалитету. Стубови су осветљени рефлекторима, чиме се постиже утисак мистичности и свечаности. Од улаза ка централном простору, посетилац се креће преко подне налепнице са мотивом неба, која алудира на изузетан топографски положај Градине, смештене на једном од доминантних врхова планине Јелице, са којег се пружа поглед на Чачак с једне и Драгачево с друге стране.
Прва целина посвећена је најрепрезентативнијим покретним налазима – накиту, функционалним деловима одеће и златним солидима. Предмети су изложени у квадратним витринама уз зид, са дискретним осветљењем, док се у позадини налази зидна налепница са мотивом златног солида цара Јустинијана I.
Друга целина, кроз концепт „ходања по небу“, уводи посетиоца у изглед Горњег града путем 3D моделовања до сада истражених објеката, као и презентације одабраних предмета у 3D технологији. Посебно се издваја поликанделон (полијелеј) са реконструисаним стакленим лампама, које су у прошлости служиле за осветљење сакралних простора. Презентација је реализована путем два телевизијска екрана.
У трећем сегменту изложбе посетилац стиче утисак монументалности локалитета кроз зидну налепницу великих димензија, на којој су приказани сви реконструисани и истражени објекти. Као пратећи елементи, са обе стране 3D модела, изложена су два конзервирана фрагмента сликане зидне декорације. Централно место заузима макета локалитета, као и реконструисана Базилика Е. За потребе изложбе штампана је и пратећа брошура мањег формата.
На отварању изложбе говориле су и изложбу отвориле др Снежана Голубовић, директор Археолошког института у Београду, мр Катарина Грујовић Брковић, директор Завода за заштиту споменика културе у Краљеву, и Делфина Рајић, директор Народног музеја Чачак.