Дугорочним планом Народног музеја у Чачку који се односи на истраживање праисторијских тумула (хумки), током 2018. године обављено је археолошко ископавање једног тумула на локалитету Крњине у Мрчајевцима. У оквиру хумке пречника 20 м и релативне висине од око 0,4 м истражена је мања некропола из гвозденог доба, коју је чинио централни, главни гроб и најмање још један периферни из истог раздобља. У централној гробној конструкцији сачињеној од речног шљунка скелетно је сахрањен покојник, док је гробни инвентар чинило чак шест двојних игала – четири бронзане и две гвоздене, гвоздени нож, ћилибар и делови оплате који датују ову целину у 5. век пре нове ере. Судећи по аналогијама из Мојсиња, Мрчајеваца - лок. Гушавац и Љуљака, покојник је припадао слоју племенске аристократије из времена халштата, коју одликује, између осталог, виши друштвени статус, богатство и право на формирање истакнутих гробница у облику тумула. Тиме је истраживањима у Крњинама пружен још један доказ о развијеном друштвеном раслојавању, материјалној и духовној култури становништва гвозденог доба које је насељавало шире подручје око Западне Мораве. Ископавања у Мрчјевцима су изведена у организацији Народног музеја у Чачку; стручну екипу су чинили руководилац др Катарина Дмитровић, кустос-археолог и археолози Вујадин Вујадиновић, Љубинка Павловић, конзерватори Слободан Богојевић и Дејан Петровић, фотограф Марко Бојовић, сви из Народног музеја у Чачку. Радове је финансирало Министарство културе и информисања Републике Србије и Народни музеј Чачак.

Охрабрени овим резултатима, током 2019. године је организовано истраживање још једног преосталог тумула на Крњинама, а финансијска средстава су и ове године претежно обезбеђена из пројекта Министарства културе и информисања Републике Србије. Међутим, на велико изненађење чланова археолошке екипе, на месту које смо назвали хумка 2 и које је својом позицијом и обликом потпуно упућивало на праисторијски тумул, откривени су остаци латенског насеља. У културном слоју и неколицини јама пронађен је покретни археолошки материјал типичан за овај период, понајвише керамика. Могу се претпоставити и делови лаких стамбених или економских конструкција, што потврђује кратроктрајност насељавања на овом простору. И поред невелике количине археолошке грађе, резултати овогодишњих ископавања на Крњинама итекако су значајни. Наиме, до сада готово да и нисмо имали латенске налазе, те је било у потпуности непознато да ли је уопште било становништва и како је изгледала њихова материјална култура. Зато нам те драгоцене податке делом разоткрива налазиште у Мрчајевцима и још једном потврђује потребу за наставком археолошких активности на терену, јер је заправо недовољна истраженост најчешћи разлог непознавања многих сегмената прошлости.