Народни музеј Чачак

Народни музеј Чачак

Инфо

Касноантичка некропола у Чачку

Последња археолошка истраживања Бељине, предграђа савременог Чачка, обављена су уз новосаграђену цркву Успења Пресвете Богородице. Локалитет се налази уз десну регулисану обалу реке Лупњаче, на око 250 метара од места где су раније откривене римске терме. Откривен је случајно током 1992. године, док се са археолошким радовима отпочело тек другом половином 2001. године. У наредном периоду истраживања су попримила систематски карактер све до завршетка, 2007. године. Радове је финансирао Град Чачак уз помоћ Министарства културе Републике Србије и донаторске организације ACDI-VOCA.

На истраженој површини од око 620 m2 потврђено је постојање археолошких остатака из различитих периода. Најстарији трагови живота припадају праисторији, највероватније прелазном периоду из бронзаног у гвоздено доба. Млађи културни хоризонт датира се у римски период и карактерише га постојање два јасно одвојена слоја. Темељи два већа објекта (објекти II и III) припадају старијем хоризонту, од којих је објекат II у потпуности истражен. Начињени су од ломљеног камена и облутака везаних блатом и слабим кречним малтером. На основу типологије керамике и металних предмета, опредељен је у период II-III века, чинећи га синхроним са старијим хоризонтом над којим су сазидане терме у Бељини.

Током III века (највероватније не пре његове половине), намена овог простора је у потпуности промењена и отпочело се са формирањем некрополе око објекта I, грађевине очуване до нивоа темеља и подова, димензија 5 x 5 m. Међутим, ова целина се у потпуности издваја од осталих грађевина по богатству и разноврсности архитектонске декорације, чији су делови откривени у њеној непосредној околини и састојали се од делова стубова, коринтских капитела, архитрава и венаца. Практикована је биритуална погребна пракса. На истраженом простору откривена је 71 гробна целина око којих је 51 гроб са спаљеним покојницима и 21 са скелетним инхумацијама. Кремирани покојници су полагани у јаме, што је запажено у 32 гроба, док их је 18 похрањено у керамичке урне. У само једном случају је откривена конструкција од вертикално постављених тегула. Јединствен налаз представља и мања камена циста, отворена и похарана, која је највероватније служила за сахрањивање спаљеног покојника.

Трајање сахрањивања би се могао ограничити на време од друге половине III до друге половине IV века, што је закључено на основу типологије гробних налаза. Примерци новца указују да је најинтензивније сахрањивање обављано у периоду од прве тетрархије до времена Константинових наследника.