Заштитна археолошка истраживања у дворишту чачанске Гимназије су током 2014. године изведена у две фазе, док је током 2015. делимично завршено систематско откривање једне римске грађевине. Примарно је сондиран део терена на простору предвиђеном за зидање нове фискултурне сале. Резултати тих испитивања открили су археолошке слојеве са налазима архитектуре из XIX века и времена римске доминације на овом простору.
Ови радови су имали изузетан значај, јер су нам указали на стратиграфију и хронологију налазишта. Посебну пажњу су нам привукли темељи веће римске грађевине, која се може везати за шири комплекс римског насеља на простору центра савременог Чачка, посебно на грађевински комплекс у Мутаповој улици истражен 2002. године. Да би се сагледао облик античке грађевине у целини и у што већој мери разјаснила њена примарна функција, ископавања су настављена и током новембра 2014. и током 2015. године. Постављањем новог ископа прилично великих габарита, античка грађевина је испитана у великој мери, али још увек није обухваћена у целости. Донекле нас је изненадила хришћанска некропола (гробље), настала на рушевинама римског објекта. Слична ситуација већ је позната са оближњих археолошких касноантичких локалитета - Терме и Порта цркве Вазнесења.
Наведени резултати овогодишњих археолошких радова у дворишту Гимназије отварају многа важна питања везана за реконструкцију изгледа римског насеља у средишту Чачка, његовог значаја и веза са осталим познатим локацијама са данашње периферије града и његове околине (Бељина, Пријевор, Г. Горевница) на којима су истражена пољска имања (villae rusticae), гробља и стамбени објекти.
Према томе, сматрамо да би наставак истраживања у дворишту Гимназије пружио неизмерно потребне податке за сагледавање развоја римске агломерације на ширем простору савременог града, посебно у оквиру данашњег центра и његово повезивање са осталим истраженим археолошким целинама. Од посебне је важности је и чињеница да је гимназијско двориште остало скоро једина слободна површина у густо изграђеном градском језгру, што би у овом моменту требало искористити и обавити ископавања у што већем обиму.
Руководилац истраживања
Катарина Дмитровић
Народни музеј Чачак