Лабораторија за конзервацију Народног музеја у Чачку организовала је у петак, 16. септембра предавање проф. др Милана Попадића, историчара уметности под називом Тезејев брод или зашто су наше старине увек младе. Предавање је одржано у Регионалном центру за стручно усавршавање у Чачку. Предавање као и претходних година обухвата теме из области теорије и филозофије рестаурације односно заштите културног наслеђа.

ОПИС ПРЕДАВАЊА:

Почетком доба које зовемо наша ера, у спису о Тезеју, Плутарх каже како су брод, у којем су се Тезеј и млади Атине вратили са Крита, Атињани дуго чували мењајући стару дрвену грађу склону пропадању, новом и јачом. Тако је, пише Плутарх, овај брод постао незаобилазан пример међу филозофима за логично питање о тако збринутим стварима; једна страна држала је да је брод остао исти, а друга да није. Наше питање није коме ћемо у овој расправи држати страну, већ зашто се уопште о старинама старамо и чему оне служе данас и нама. А то данас и то нама су веома променљиве, проклизавајуће категорије. Зато ћемо у покушају да одговоримо на поменуто питање нужно морати да се сусретнемо са недоумицама везаним за стварање личних и колективних идентитета, друштвених и културних вредности, те употребе традиционалних технолошких поступака и чаробних штапића дигиталног доба у заштити баштине. А, коначно, све то радимо да би смо сазнали одговор на једно, само наизглед, парадоксално питање. Оно гласи: Зашто су наше старине увек младе?