Народни музеј Чачак

Народни музеј Чачак

Инфо

Нова пошта из 1938. године - први објекат у стилу модерне архитектуре у Чачку
др Милош Тимотијевић

Први објекат у стилу модерне архитектуре Чачак је добио 1938. године. Била је то зграда нове Поште, рад архитеката Јована Ранковића и Бранка Петричића. Пројекат је настао у атељу Министарства грађевина Краљевине Југославије.

После Првог светског рата Пошта у Чачку је смештена у Кућу Драговића, у улици Кнеза Милоша. На иницијативу Војка Чвркића (1898-1942), народног посланика ЈРЗ-а из Среза љубићког који је 1937. године постао министар пошта, телеграфа и телефона, покренута је иницијатива да се у Чачку подигне нова Пошта у самом језгру града, на углу улица Степе Степановића и Господар Јованове.

Јован Ранковић је архитектуру завршио 1928. на Архитектонском одсеку Техничког факултета у Београду и исте године се запослио у Министарству грађевина Краљевине СХС (Југославије). Пре пројектовања Поште у Чачку, Ранковићеву архитектуру углавном су карактерисале одлике националног стила, што се може уочити на згради Банске палате у Бања Луци (коју је урадио са Ј. Бончић – Катеринић и А. Павловић) из 1930–1933. године, потом на згради Поште у Крушевцу из 1938, док је стамбене зграде у Београду (Булевар Краља Александра, Палмотићева) обликова у стилу Ар-Декоа.

Архитекта Бранко Петричић дипломирао је на Архитектонском одсеку Техничког факултета у Београду 1935. године. По завршеном факултету, запошљава се у Министарству грађевина Краљевине Југославије, али се убрзо отиснуо на путовање у Европу. Током боравка у Паризу 1937. радио је у атељеу архитекте Ле Корбизијеа, где је помагао на пројекту „Plan de Paris-37”.

Архитекта Јован Ранковић је Пошту у Чачку замислио као правоугли кубични простор са полукружно решеним шалтерским делом. Други архитекта овог здања, Бранко Петричић, Пошти у Чачку дао је коначан облик, тако што је основу закривио у облику полукружног прстена. Касније је Петричић ову замисао реализовао на једном много познатијем здању, Дому синдиката на данашњем Тргу Николе Пашића у Београду (1947), која је подигнут у стилу тада владајућег социјалистичког монументализма.

Пројекат за Пошту у Чачку одобрен је у априлу 1938. године. Истог месеца је и започета градња, која је довршена крајем године. Поред основе у облику полукружно закривљеног прстена, грађевина је саграђена у бетону и обложена полихромним вештачким каменом који имитира мермер, а на фасади нема орнамената. Прозори у приземљу су добили висину улаза, и на тај начин одредили ритам овог дела фасаде, док је спрат добио пет прозора, који се смењују са блоковима вештачког камена између њих. Кров је решен равно.

Пошта у Чачку је предвиђена као једноспратница са приземљем, али јој је шездесетих година ХХ века дозидан још један спрат. Дограђени спрат у потпуности прати решење грађевине и разлика је приметна само у боји употребљеног камена.

Пошта у Чачку није великих димензија, али се посматрањем грађевине стиче се утисак монументалности, што је остварено закривљењем фасаде. На тај начин здање је илузорно добило нана величини. Полихромни вештачки камен (имитација мермера), као подсећање на архитектуру из прошлости, такође је допринео успешном уклапању у амбијент.