Градина је археолошки локалитет који се налази на једном од врхова планине Јелице, на надморској висини од 846 м. На простору овог налазишта које заузима површину од 20 хектара настајала су и нестајала насеља од времена бакарног доба (2500. год. старе ере) па све до раног средњег века (почетак IX века наше ере). У споменичком смислу најбогатије остатке представљају откривени бедеми, цркве и куће из времена ране Византије, тј. владавине Јустинијана I (527-565) и његових наследника. Претпоставља се да је у периоду краћем од сто година на месту Градине никао утврђени град у ком је за сада откривено пет цркава са више зиданих гробница, десетина профаних објеката разуђене архитектуре и више стотина метара бедема зиданих од камена који негде досежу и висину од 3 метра. На Градини је утврђен суживот мешовите популације чију особеност наглашавају припадници германског порекла утврђени према карактеристичним траговима њихових одевних предмета и посуђа. Доминантан хришћански карактер становника Градине показује велики број цркава са припадајућим непокретним (уломци архитектонске пластике) и покретним инвентаром (сребрни реликвијар).

Свакодневни живот становника овог градског насеља документован је бројним налазима керамичког и стакленог посуђа од којих неке представљају увоз источног порекла (северноафричког или источномедитеранског). Поред тога нађен је велики број гвоздених и коштаних алатки од којих је део свакако произвођен на самој Градини.

На нагли а вероватно и насилни крај живота овог рановизантијског града крајем VI и почетком VII века наше ере, указују многобројни трагови пожара и угљенисаног дрвета откривени у готово свим грађевинама.

У мањем обиму током раног средњег века (VIII/IX век) на рушевинама рановизантијског града настало је утврђено словенско насеље.